Često me ljudi pitaju kako trčim zimi kad je hladno i da li sam se razbolela zbog toga nekada? Moram priznati da zimi trčim još lepše nego leti, jer manji broj ljudi trči pa se osećam superiornije i ne, nikada se nisam razbolela zbog toga!
U jednom od prošlih blogova pisala sam vam kako da se obučete za zimsko trčanje i ako poslušate te savete vrlo je verovatno da se nećete razboleti.
Dok trčimo, pluća se šire i imaju veći kapacitet nego kada radimo neku drugu fizički manje zahtevnu vežbu. Baš zato, naročito na početku dok se skroz ne zagrejemo, imamo osećaj da nas pluća bole dok trčimo i udišemo hladan vazduh. Ulazak hladnog vazduha u pluća, prema mišljenju lekara, nije moguć, jer se vazduh dok dođe do pluća zagreje i do 36 stepeni! Dakle, naša pluća ne pate zbog hladnog vazduha, već zbog manje vlažnosti vazduha zbog koje dušnik dehidrira. Zimski vazduh je suv za više od 50% i dušnik nadoknađuje vlažnost iz naših ćelija. Baš zato možemo imati osećaj da gorimo.
Da biste sprečili sve ove neprijatne situacije moj predlog je da na trčanje sa sobom ponesete topliju vodu (koja će se vremenom ohladiti, ali će joj biti potrebno više vremena da bude prehladna) i da se hidrirate dok trčite. Možete da popijete jedan gutljaj ili samo da promućkate tečnost u ustima, kako bi usna duplja dobila potrebnu vlagu. Pored toga možete i da nosite maske za usta koje će čuvati temperaturu i vlažnost disajnih puteva.
Najbitnije je da, čim završite trčanje, uđete u topao prostor. Tada će bukvalno početi sve da vam curi, i nos i suze. Čim uđete u topao prostor presvucite se u toplu suvu garderobu i popijte šolju čaja. Ovim napitkom zagrejaćete organizam, ali i ohlađene disajne organe i vratiti izgubljenu tečnost.
Kao što na planini skijate, kao što Eskimi žive na najhladnijim tačkama na svetu i preživljavaju, tako ćete i vi preživeti ovo zimsko trčanje! Ne bojte se prehlada, jer ako je vaš organizam spreman i jak, niko mu ništa ne može, pa ni hladan vazduh.
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka)
.jpg.webp)