Da biste istrčali maratonsku ili polumaratonsku trku morate biti spremni da u svakom trenutku pružite svoj maksimum. Utreniranost, održavanje kondicije, stvaranje zdravih navika, fokusiranost i pre svega predanost su najbolji pokazatelji da ste na pravom putu. A kada se trud isplati, sasvim ste sigurni da ste pobedili, pre svega sebe, a onda i sve izazove koji su se našli pred vama. Kakav je osećaj kada istrčite zahtevnu trku, odnesete medalju i ostvarite svoj san, sa nama je podelila Biljana Cvijanović − dugoprugašica, kapiten adidas runners-a i pobednica 2. Beogradskog polumaratona.
Trčanjem se bavi već 26 godina ili kako voli da kaže − praktično od kada zna za sebe. Za nju je ovaj sport vid slobode i unutrašnjeg mira, a ne navika ili puko održavanje forme.
Trčim jer me to čini srećnom, zdravom i svojom. Ne volim izjave tipa “trčanje mi je život” i slično…Trčanje nije moj život, to je deo mene i mog života. Nešto što ja ubrajam u moju svakodnevicu, rutinu bez koje nije da ne mogu baš svaki dan, ali posle toliko godina bavljenja sportom, stvorite svom telu i duši naviku − hranu koja vam je potrebna da biste lepo funkcionisali. Jednostavno, trčim kroz život.
Kako i kada se rodila ljubav prema ovom sportu, pročitajte u nastavku teksta.
Ljubav i strast prema trčanju otkrila sam još kao devojčica sa 9 godina, i evo 25 godina posle i dalje trčim i uživam u tome svaki dan. Moj pvi susret sa kraljicom sportova desio se davne 1997. godine kada sam sa drugaricama otišla na stadion da se igramo. U to bezbrižno vreme, leto smo provodile igrajući se raznih društvenih igara, pa nam je stadion zbog toga postao omiljeno odredište. Tako jednog dana primetimo grupicu dečaka i devojčica kako trče zajedno iz kruga u krug, uz neizostavan osmeh na njihovom licu. Ostala sam do kraja njihovog treninga kako bih saznala o čemu se u radi i na koji način i ja mogu da se priključim i postanem deo te družine. Primetivši nas, trener nam je prišao i lepo i brzo objasnio kako treninzi funkcionišu i da su svi dobrodošli. U međuvremenu, pokazali su nam slike sa takmičenja na kome su nastupili nekoliko dana ranije, a bio je to famozni kros RTS-a. Tog trenutka sam znala da sledeća trka neće proći bez mene, i tako je i bilo.
Odluku da istrči svoj prvi maraton donela je zbog velike želje da ispuni normu za Olimpijske igre 2016. godine. To je bio maraton Pavo Nurmi u Finskoj (Turku). Na žalost, taj san nije uspela da ostvari, ali pobedu na njenom prvom i jedinom maratonu jeste, što će zauvek pamtiti. Istina, sa velikim bolom i žalom, ali i ogromnim ponosom i srećom u isto vreme.
Dosta suza, ali i osmeha nakon što su se utisci slegli. Maraton je jedna druga dimenzija u trčanju i to zaista svako treba da doživi na svoj način. Pre svega jedna velika borba sa samim sobom a tek posle sa konkurencijom. Jako je bitno trčati maraton isključivo zbog sebe, svojih snova i ciljeva a ne radi drugih. Uživajte koliko god je moguće u svakoj trci, koraku koji napravite i cilju kroz koji prođete. Biti i ostati zdrav, to je najvažnije.
Omiljena trka u kojoj je učestvovala
Iskreno, teško mi je izdvojiti omiljenu trku, rezultat ili priznanje. Rekla bih da kroz moje odrastanje i kategorije u kojim sam se takmičila, menjale su se i omiljene trke. Od školskih kroseva, uličnih trka, državnih prvenstava do svetskih takmičenja. Ali svakako moram priznati − Beograski polumaraton/maraton je oduvek bio jedna od mojih omiljenih trka koju iz godine u godinu rado trčim. To je nešto što se ne propušta i ukoliko niste, molim vas nagradite sebe i istrčite najlepšu trku kroz naš grad.
Gde pronalazi motivaciju za trčanje?
Motivaciju pronalazim u svakom novom danu, usponima i padovima, lepom vremenu, dobrom društvu...Trčanje je moj mir i hir, kojim nikada ne opterećujem ljude oko sebe, već naprotiv, i njih motivišem.
Najveći izazov sa kojim se susrela
Jedan od najvećih izazova do sada bila je štafetna trka od Zagreba do Beograd 2020. godine sa mojom ekipom adidas Runners Belgrade. Bilo je jako teško ali MNOGO lepo. Po ko zna koji put, spoznala sam šta znači moć grupe, ljudi koji dele istu energiju, strast i zajedno idu ka cilju. Sa prijateljima je sve lakše pa ukoliko trčite sami i niste do sada trčali u društvu, probajte, mnogo je lepo. Kao i u svemu u životu, usponi i padovi su sastavni deo svega što radite. Koliko god da uživam u trčanju, ume kilometar da bude mnogo duži od hiljadu metara kada se ne osećam dobro, fizički ili psihički. Ali kada imate jasan cilj, sve se to da prebroditi. Ukoliko se tokom trke ne osećate najbolje, ukoliko se pojavi grč ili neka druga vrsta boli, usporite, stanite, prošetajte, malo se istegnite, odmorite svoje telo pa laganim korakom probajte da nastavite dalje. Ali napominjem, zdravlje je na prvom mestu, budite uporni i hrabri ali ostanite zdravi. Ukoliko je to psihička kriza, samo ću vam reći da je to nešto što isključivo radite za sebe i da je trenutak kada pređete tu ciljnu liniju neverovatan. Istrčati 21k ili 42k je za svaku pohvalu, svi su pobednici jer pobedite svoje strahove i nesigurnosti, a dobijete ogroman vetar u leđa i veru u sebe.
Saveti za trkače koji se spremaju da istrče maraton
Prvo i osnovno, nadam se da ste se lepo spremili i vredno trenirali prethodnih meseci i da ste pronašli najudobniji model patika za vas. Ukoliko je odgovor DA, onda nemate za šta da brinete. Obucite svoju srećnu, omiljenu kombinaciju za trčanje i krenite na start. Biće to jedan fenomenalan dan, preplavljen rekom tkača, navijača i pozitivne energije. Samo uživajte!
Biljanina preporuka patika za maratonske deonice
Ultraboost, definitivno! Za mene je to patika koja je dovoljno lagana, jako udobna, a boost pena ublažava i amortuzuje dodir sa tlom, smanjuje opterećenje pri svakaom koraku i pruža dodatnu energiju. Fenomenalna patika kako za treninge tako i za trke. Inovativnost ove godine je model Ultraboost 22 koji je napravljen isključivo za žene. Međutim, ukoliko ipak volite malo tvrđi model patika ali i dalje lagan, dajte priliku modelu SUPERNOVA+, verujem da ćete se oduševiti.
Run’n More tim
.jpg.webp)