Kada kažem ljudima da se bavim trčanjem i da sam polumaraton istrčala preko 25 puta, vrlo često dobijem komentar kako imam neki “bag” u glavi ili “o čemu ti čoveče razmišljaš dok trčiš dva sata? Ja bih samo mislio kako mi je teško.”
Trčanje je meni izduvni ventil, nakon čega niko i ništa ne može da poremeti moj trenutni mir. Tako je i kod većine trkača. U pitanju je prosta hemijska reakcija u telu, jer organizam nakon fizičke aktivnosti luči više hormona sreće (endorfina) i ljudi se osećaju srećnije i zadovoljnije.
Medjutim to je sve nakon fizičke aktivnosti, a šta se dešava tokom nje to zavisi od vas. U početku je svima teško, borba uma, tela i volje! Vrlo često se desi da um i telo stanu na suprotnu stranu od volje. Osim vaše fizičke snage jako je bitno da istrenirate i vaš um i da naučite da kontrolišete svoje misli. Kada ga utrenirate dobro onda više neće postojati fizički napor koji će za vas predstavljati nemoguću misiju, jer kad u glavi već rešite da ćete to uspešno završiti, na telu je samo da posluša ono što mu je rečeno.
Zato kada počinjete trening prvo u glavi prođite sve ono što znate da vas čeka i psihički se pripremite na to, a telo će samo poslušati. Trudite se da ne razmišljate kako vam je to teško i “šta mi je u životu ovo trebalo” jer će vam onda sigurno biti još teže. Verujte mi i ja sam imala te situacije. Razmišljajte o svim drugim temama o kojima tokom dana ne stignete. Pokušajte da nađete rešenje za neki problem koji vas dugo muči, isplanirajte putovanje ili nedelju koja je pred vama, napravite plan kako ćete sesti da učite za sledeći ispit, budite kreativni.... i kada misli odu na potpuno drugu stranu, telo će mehanički raditi ono što ste započeli. Trčaće.
O čemu ja mislim dok trčim?!
Imala sam i ja situacije u životu da prvih 7km sebe pitam “šta mi je ovo trebalo”. Možete li da zamislite da 40ak minuta trčite i vama nije jasno zašto to radite?! Međutim, vremenom sam naučila da kontrolišem svoje misli i sada mi je dosta lakše, ne kažem da se i sad nekada ne desi da imam takve momente, ali dosta ređe i lakše ih prevaziđem.
Kada trčim tada sam vrlo kreativna. Iz nekog razloga na trčanju mi se otvaraju novi vidici i tada najčešće smišljam novu temu koju bih mogla da obradim na poslu. Nekada mi se čak desi da celu emisiju razvijem u glavi, to je uglavnom kada trčim preko 10km. Ipak, kada me muči neki životni problem uglavnom mi trčanje bude inspiracija da nađem rešenje ili makar da ga prihvatim i smanjim sebi tenziju. Zato i vama predlažem da misli uputite ka nečemu kreativnom jer će tako potrošeno vreme na trčanju imati duplu korist.
Autor: Nela Bunčić (@yugoslovenka)
.jpg.webp)