Evo, odrediću cilj- da poboljšam tehniku, da ojačam lumbalni deo kičme, da postanem rastegljiviji i da možda malo i smršam. I šta ćemo sad? Sad idemo redom.
Tehnika. Recimo 180 koraka u minuti. To nije teško. Danas postoje pomagači na svakom koraku- superfantastične aplikacije za mobilne telefone, koje uz gps prate razdaljinu, brzinu, mapiraju rute i tako dalje.
Lumbalni deo kičme. Dobro, to je muka za ceo život, ali ako prilikom zagrevanja posvetim malo više vremena bolnom mestu i ako ubacim plivanje jednom nedeljno, trebalo bi da osetim napredak.
Rastegljivost. Dobro staro zagrevanje i istezanje. Nikad ne preskačem, a sada cu samo duže da se zadržim, desetak minuta cu da produžim zagrevanje.
Mršavljenje. Nije strašno, ali bi bilo dobro da izgubim 3 kilograma, čini mi se da bih se osećao bolje.
Da li ti ovo zvuči poznato ? Da li si nekada pocinjao ovako, školski, sa jasno odredjenim ciljevima?
Ja jesam, barem deset puta. I onda se desi sledeće.
Instaliram aplikaciju. Svakodnevno pratim napredak. Akcenat stavljam na lumbalni deo kičme i još malo duže se rastežem. Ubacujem bazen. Osećam se mnogo bolje. Izbacujem hleb, baziram ishranu na mastima i proteinima. Preskačem večeru i pravim šejkove, sa sirovim povrćem i bademovim mlekom. Nekad skuvam i malo ovsenih pahuljica. Počinjem da se osećam odlično. Korak mi je lak. I život je lak, čini mi se. Ali onda, skoro neprimetno, počinje da se ruši kula od karata.
Jedan dan ostanem duže na poslu. Ne stignem na bazen. Sutradan , zbog majstora, ostanem u stanu i preskočim trčanje. Preskočim i doručak, onda u trku pojedem parče pice. I posle pivo uz utakmicu i i i ode mast u propast.
Vaga pokazuje kilogram više, čini mi se da gubim kontrolu i najradije bih odustao.
Ritam života je brz, dani su sve kraći, obaveza i prljavog veša u korpi je sve više. Jedino da uzmem odmor i ispunim zacrtane ciljeve? Celoživotni odmor?
Ili da ipak samo olabavim? Da, a to preporucujem i tebi. Patike na noge, uz muziku ili zvuk šume, u potrazi za mirom u sebi. A sve ostalo lako dolazi, uklapa se kao lego kocke.
Jer, sve je u glavi. I u dobrim patikama ponešto.
Autor: Nikola Penić